среда, 27. март 2013.

Čuvena taksi vozila u svetu

                                                  LONDONAC



Pre nekog vremena sam čuo na radiju da je firma koja je pravila londonske taksije bankrotirala. To znači da je proizvodnji čuvenih ''Londonaca'' odzvonilo, a britanski taxisti su već ranije počeli da prelaze na druge marke, pretežno Mercedes.
Fabrika je inače više puta menjala gazde pa je to prvo bio Austin, pa onda Carbodies i na kraju Manganese Bronze Holdings. Ukupno je od tridesetih godina prošlog veka napravljeno oko 130.000 takvih vozila, pretežno za taksi, a malo i za pogrebne službe. Karoserija se menjala, ali je osnova uvek bila ista - mnogo prostora za putnike, a malo za vozača, pretežno veliki dizel motori, vozaču ne naročito prijatna vožnja. U osnovi je bio spor, gepek mali, ali se mnogo toga smeštalo i u kabinu. Bez obzira na legende o nepoderivosti bilo je povremenih problema s kvalitetom izrade. Tekst sa opisom i slikama svih modela imate na Manganese linku:

http://en.wikipedia.org/wiki/Manganese_Bronze_Holdings

Najpoznatiji i najduže proizvođen model je bio FX4
 
                                                             
                                                                                            CHECKER
U SAD se kao najpoznatiji auto za taxi pročuo Čeker (Checker) koji se proizvodio od 1959 do 1982. U Njujorku su prestali da izdaju dozvole za njih početkom devedesetih, ali se nekoliko primeraka za reprezentativne svrhe zadrržalo do današnjih dana. Sam auto je bio izuzetno udoban i standardno opreman benzincem od 6 cilindara i automatskim menjačem. Nije bio ni brz ni startan, ali je putnicima bio veoma prijatan. Njega je vozio De Niro u  filmu Taksista, a pojavljivao se i u mnogo drugih. Vozio ga je i Džordž Majkl u jednom svom spotu. Koristio se kao motiv za svasta, recimo jednom davno sam negde igrao fliper sa slikom i motivima ovog vozila.



                                                              MERCEDES

Dakle njegovo velicanstvo Mercedes srednje velicine koje je nekada ovde imalo i narodske tepajuce nadimke kao sto su  "Reponja"(1961-1968), 




Vredi pokazati i kako je tu izgledala instrument tabla jer je potpuno drugacija od danasnjih:





                                                    
                                                       "Minika"(1968-1976)


 a zatim suvoparne fabricke oznake W123(1976-1984)


                                                          W124 (1984-1995)



 Kasnije modele u narodu poznate kao "okce" fabrika vodi kao "E klasu" sto im je manir od 1993 kad su popularne 190 zamenili C klasom. Primecuje se da je ucesce Mercedesa na taxiju sve manje i to nije samo kod nas nego i u svetu. Ja to objasnjavam cinjenicom da su drugi proizvodjaci dostigli Mercedes po kvalitetu izrade, a ponegde i pretekli pa onda kad vi za manju cenu i operativne troskove dobijate isto - sta ce vam Mercedes? On je hendikepiran i tvrdoglavom odlukom fabrike da vec osnovni motor ima preko 2000 kubika sto ga u vecini zemalja bitno poskupljuje. Potpuno nepotrebno jer savremeni motori i ispod 2000 postizu zavidne snage. Na kraju, specificno za nas grad, nakon dolaska uniformisanih dosta stranaka koje su ranije birale Mercedes okrecu se njima. Time su vozaci Mercedesa izgubili veliki broj vangradskih voznji.
Ja sam svojevremeno vozio W123 – 200D. Pristojno me je sluzio, mada je bilo i problema. Svejedno, doneo mi je dosta lepih voznji (Pulu, 3 Sofije, nekoliko Budimpešti...) tako da mi je ostao u lepoj uspomeni.




                                                          Ford Crown Victoria



Proizvodio se i pod imenom Mercury Grand Marquis I od kraja sedamdesetih godina veoma rasprostranjen u taksi sluzbama SAD. Ovo je full size americka petometarska limuzina klasicne zastarele i prilicno robustne  konstrukcije. Zbog preteznog odsustva savremenih resenja nije bio ni skup za americke prilike. Sve ga je to cinilo veoma privlacnim za americke taksiste, ali I policiju koja je rado nabavljala bas ovaj model. I on se kao i Checker dosta pojavljivao u filmovima. Auto inace pokrece osmocilindarski motor male litarske snage. Pogon je na zadnjim tockovima, menjac uvek automatski, ali tip od pre ko zna koliko godina. Kutijasti izgled je u osnovi zadrzan tokom svih  godina. Malo sminke s vremena na vreme i to je to. Klasican americki stil. Potrosnja je naravno ogromna, ali treba znati da je gorivo u Americi jos uvek vise nego duplo jeftinije nego u Evropi. Starije verzije (1978 - 1990) su imale motore od 4,2 i 5,9l, a snage 120 - 180 ks. To su bile izuzetno sporohodne masine koje su najvecu snagu razvijale pri 3200 – 3800 obrtaja. Noviji modeli su imali 4,6l. Motori su tad zavisno od godista i verzije uglavnom imali od 215 do 240 "konja", ali i pored zavidne snage ubrzanje uopste nije zadivljujuce. Recimo moja benzinska Marea koja ima 103 ks ubrzava isto ili malo bolje. Velika tezina i automatski menjac zastarele koncepcije su provereni neprijatelji dobrog starta. Sigurno ne zadivljuje ni brzim prolaskom kroz krivine i u tome je svakako inferioran u odnosu na veliku vecinu evropskih i japanskih automobila. Ipak, veliki konfor, izuzetna udobnost i ogroman prtljaznik su nesumnjivi kvaliteti=
 ovog klasicnog americkog automobila. Proizvodnja je prestala 2007., ali je dosta ovih vozila jos uvek u upotrebi.

                        Model 1978 -1990



1991 - 1997




1998 - 2007




Нема коментара:

Постави коментар