недеља, 24. март 2013.

INCIDENT PRED DISKOTEKOM



             

Behu teska vremena. Ratni deo devedesetih. Malo nas bese tad, te  zato nekako prezivesmo. A grad bese pun raznoraznih dobrovoljaca iz ko zna kojih "oslobodilackih" druzina. Vecina njih  tad zivese u ubedjenju da mogu sve i da njima niko ne moze nista. Suvise cesto  nazalost behu u pravu. I tako mi je jedan od njih te najludje 1993. seo u kola u vrlo gluvo doba noci. Vec ranije steceno iskustvo me je naucilo da takvima ne mogu reci da necu da ih vozim, nego samo da molim boga da se voznja sto pre zavrsi, makar je i ne platio. Mada, ako cemo posteno, uglavnom su placali. Elem, doticni je trazio da ga prvo odvezem do diskoteke Paradizo. To tad bese u vlasnistvu Lainovica (kasnije ubijenog u Beogradu), poznatog "kontroverznog biznismena". Kad smo stigli tamo putnik koji je inace sedeo na zadnjem levom sedistu rece da stanem. Letnje doba bilo pa je ispred diskoteke bilo bar njih stotinu. Moj putnik je otvorio zadnje levi prozor,izvadio pistolj i proturivsi ruku u kojoj ga je drzao napolje ispalio u vazduh ceo okvir. Ono sto je bilo neverovatno je da vecina prisutnih nije legla na zemlju, neki su cak delovali potpuno nezainteresovano. Meni je zbog blizine bubnjalo u usima. Onda mi zapovedi da ga vozim na Liman. Tu se i rastadosmo. Nista nije pricao, samo je platio i otisao. Posle 10 minuta me prozvala dispecerka i rece mi da me zovu u SUP. Tamo su me saslusali, pretresli kola, uzeli izjavu i posle pustili. Umoran i zabrinut otisao sam odmah kuci.  Nije to bio jedini put da sam imao problem sa zakonom zbog musterija.

Нема коментара:

Постави коментар