четвртак, 18. април 2013.

Patike

  



 Ove o kojima cu vam pricati nisu tako poznate kao one s beogradskih demonstracija, ali sam ih svejedno dobro zapamtio. Njih  niko nije ukrao, bar se tako nadam.



  Vraticu se opet u lude devedesete i najludju devedeset trecu. Kao sto se verovatno secate veci deo te godine prosecna plata je bila 10 maraka. Vadilo nas je to sto nas je bilo tek negde oko 300, a od toga je realno radilo mozda pola. Ostali su drzali firmu formalno. Porez je bio mali pa se moglo.
  To popodne stajao sam na Zanatskom, inace meni omiljenom mestu. Odjednom se odnekud pojavi momak koji je nosio u rukama patike. Nije imao vise od 20 godina, ako i toliko.  A patike nove, lepe, firmirane, ocigledno nekoriscene, onako bas mirisu na novo. I tu mi on zatrazi da provozam te njegove patike, dakle samo njih recimo do Socijalnog i nazad. Tu mi odmah dade 10 maraka za to, ej, znaci celu neciju platu u to doba. A ta voznja bi inace kostala najvise 3. Upisao je broj kola i ja s tim patikama koje je stavio ispred prednjeg sedista uradim taj mali krug kako smo se dogovorili. Nista mi nije bilo jasno, ali me nije bilo ni briga, patike ili covek, meni svejedno, samo ako se plati. A placeno je kao sto rekoh trostruko i unapred. Kad sam se vratio video sam momka u drustvu jos dvojice, otprilike njegovih godina. Oni su mu upravo nesto davali. Tad je dosao onaj prvi momak, uzeo patike i zahvalio se. Objasnio mi je da je bila u pitanju opklada. Naime, on se kladio s onom dvojicom u 100 maraka da ce naci taksistu koji ce to da uradi. Opkladu je dakle dobio. Eto cega se sve ljudi sete.



Нема коментара:

Постави коментар