уторак, 23. април 2013.

Volim slusati radio!








Pracenje radio programa mi nekako ide uz posao, mada sam to rado cinio i pre. Ja sam definitivno osoba koja ne voli tisinu. Ona u mene unosi depresiju. Ponekad je doduse neophodna da bi se covek bolje posvetio poslu koji trenutno obavlja. Ipak, duboko sam ubedjen da u vecini slucajeva zvuk sa strane nije ometajuci faktor. Ovo narocito vazi kad taj zvuk mozete podesavati. S radio aparatom je upravo to slucaj. Ne mora da bude bucan (osim kad vam bas tako odgovara), mozete podesiti stanicu koju volite i uzivancija je zagarantovana. Za razliku od CD, Mp3 i slicnih izuma ovde se stvari odvijaju mimo vase volje sto znaci da ne morate razmisljati o tome. Radio pomaze i da se nesto nauci, mnogo toga sazna, a ume i da vas nasmeje. Bitno je da se ne vezujete samo za sterilne programe koji nude samo muziku koju oni lepo sklope u listu koja se onda stalno i jednolicno ponavlja. Nema price, treba ustedeti na radnoj snazi. To brzo dosadi.



Radio sam zavoleo u ranoj mladosti, pomalo prisilno jer tad nije bilo danasnjih savremenih alternativa. TV je u to doba uglavnom preko dana bio dozlaboga dosadan, a sem toga uz njega se ne moze raditi nista drugo. Kao decak sam narocito voleo da slusam prenose fudbalskih utakmica. Reporteri su u zelji da sto vernije i aktuelnije docaraju sta se desava na terenu pricali 200 na sat. Posto ljudski mozak to ne moze uvek tako brzo da isprati lapsusi su bili brojni. Neki su bili tako smehotresni da su se prepricavali decenijama posle toga, a i sad na internetu lako mozete naci sajt s lapsusima spotrskih komentatora. Pojedini voditelji su zbog nezgodnih lapsusa fasovali I suspenzije. Pretezno sam tad to slusao na talasima Radija Beograd.



Muzika s radija me je zainteresovala kasnije. Vec sam se tad primicao kraju osnovne skole. Vise je momenata uticalo na to. Vrsnjaci su tad dosta pricali o muzici i naravno da sam zeleo da budem u toku. Sem toga, svidjale su mi se neke pesme koje su tad cesto pustane te sam poput mnogih u to doba satima strpljivo slusao cekajuci da puste ono sto volim. Danas, u doba kad na internetu mozete naci bukvalno sve, takve navike deluju smesno, ali  to je bilo vreme kad  nije moglo drugacije. To su zapravo bili prapoceci onoga sto danas zovemo piraterijom. Zbog zastite autorskih prava radijski voditelji su imali strogo uputstvo da nijednu pesmu ne pustaju celu, a jos su recimo negde u sredini ubacivali kroz pesmu dzinglove i reklame. Nije bila retkost da se i sami ubace sa samo nekom kratkom frazom cisto da bi befel bio ispostovan. Zato su se desavale i komicne situacije da je svako od nas imao snimke za koje se tacno moglo znati na kojoj su stanici snimljeni. Ipak, mogla se ponegde snimiti i cela pesma.



Kraj sedamdesetih je za mene znacajan i po tome sto se tad desio prvi od dva dogadjaja koji su kljucno uticali na moj muzicki ukus, kao i na razmisljanje  o muzici uopste. Upoznao sam Nikolu Karaklajica, legendarnog muzickog urednika Radio Beograda. Stariji bi trebali da se secaju Radio Luksemburga i svih prica o prenosu pesama odatle. To je bilo aktuelno krajem sezdesetih. E, pa upravo je Karaklajic bio kljucni akter u celoj toj prici. Dakle vracamo se na kraj sedamdesetih i moje poznanstvo s njim. Svemu tome je kumovala moja majka koja je rado odlazila kod njega. On je imao prebogatu fonoteku i istancan ukus pa me je uputio u prave stvari. Recimo skrenuo mi je paznju na ZZ TOP, bend za koji sam pre toga doduse cuo, ali nisam obracao paznju na njih. Satima sam tamo slusao to i mnogo sta drugo dok su se moja majka i Nikola bavili nekim drugim stvarima. Ne onim koje su vam prvo pale na pamet. Igrali su sah. Karaklajic je naime bio i poznati sahista, internacionalni majstor, a i moja majka isto tako.



Drugi od pomenutih momenata desio se pocetkom osamdesetih. Kao i mnoge znacajne stvari u mom, a rekao bih i svacijem zivotu, i ova se zapravo desila slucajno. Nasumice sam jedno subotnje vece vrteo skalu i tako naleteo na emisiju "Randevu sa muzikom" na 2. programu stanice Radio Novi Sad. Isla je muzika koja se retko pustala na drugim mestima. Bio sam prosto fasciniran jer dosta pesama nikad u zivotu nikad nisam cuo do tada. Neke cak nikad i nigde posle za sve ove godine. Najlepse je bilo to sto je voditelj bio uvidjavan pa su pesme isle bez prekida. To je zapravo i bila svrha svih koji su pisali predloge jer se emisija bazirala na zeljama slusalaca. I termin je bio zgodan - predvece pred izlazak. Voditelj je bio Branislav Maletic, radijska legenda. Isla je zapravo ta emisija tokom cele nedelje, ali samo subotom je bila tako koncipirana. Inace traje i danas, postoji od 1957. i smatra se najstarijom radijskom emisijom u Srbiji. Ovde je jos jedna stvar bitna za razumevanje zbog cega je to sve meni bilo tako vazno. Za razliku od vecine vrsnjaka koji su tad preferirali popularne i (za moj ukus) lake novotalasne note, ja sam voleo cvrsci ritam, pre svega stari rok (narocito hard) i bluz. Ako sam i slusao nesto tad moderno to je moralo da bude nesto kao NEMIR I STRAST od Azre.  Tamo sam sto se toga tice dosao na svoje. Onda recimo manje poznate pesme cuvenih bendova kao sto su AprilLalenaRiver deep mountain high od Deep Purple. Ovo poslednje je zapravo obrada, ali nevidjeni izlet u sinfo rok za koji sam se tad zainteresovao iako je to stvarno bilo aktuelno vise od  jedne decenije pre toga. Onda recimo progresivni rok holandskog benda Focus sam takodje prvi put tamo cuo, a posle jos samo jednom na radiju na jednoj maloj stanici koja je kratko postojala pre nekoliko godina. Oko te pesme i benda sam 30 godina kasnije imao interesantan dozivljaj na poslu.Desilo se tako pre jedno pola godine, ako ne i malo jače ušla mi je u auto jedna starija žena na Institutu. U tom me je neko zvao i ona je naravno čula koji je ton. Pitala me je da li znam šta je to i kad joj rekoh da ih volim oduševila se. Ona je s svojim bendom pre više od 30 godina bila predgrupa Focusu na nizu koncerata. Kakva slučajnost! Elem, sa starom rokerkom sam nastavio tokom cele vožnje priču o muzici, a to mi je i inače česta tema u razgovoru s mušterijama.
Saznao sam i da pesma White dove nije izmisljotina Scorpionsa nego je to  obrada  pesme madjarskog benda Omega . Mora da je bilo izuzetno tesko biti roker u strogo kontrolisanoj komunistickoj zemlji.  Pa onda snaznu pesmu, meni najmiliju od Zeppelina - Baby I'm gonna leave you, pa ... uh vec sam preterao, a mogao bih roman samo o tome napisati.

Tih godina sam jos slusao Diskomer na Studiju B i jos cesce Hit 202. Ovo drugo posle dosta godina pauze slusam i poslednjih pola godine. Secam se da je tu emisiju tad  vodio Vlada Jankovic Dzet, poznati beogradski roker. Sad vodi jednu specijalizovanu emisiju o rok muzici na istoj radio stanici, Mada na sajtu RTS pise da vodi i ovo. Secam se da je jos tad, znaci pre 30 godina imao sedu bradu i kosu. Koliko li tek sad taj ima godina?? U svakom slucaju i sad zvuci odlicno i pre svega kompetentno. U to doba sam rado slusao i emisiju Tup -tup koja je isla svake nedelje u podne na drugom programu Radio Beograda. Vodio je legendarni Minimax. Bilo je tu provala koje su bile vrhunske, ali doduse i onih koje bas i nisu. Zbog onih prvih sam bio u stanju da mu oprostim pokoji narodnjak koji bi imao obicaj da pusti. Jesam li vec pisao da narodnjake ne mogu da smislim? Nisam? E, pa dobro, sad i to znate.

U to doba me informativne emisije ama bas nikako nisu zanimale. To sam poceo da pratim devedesete. Studio B je tu prednjacio, ali su ih cesto blokirali, kao i B92 i Index. No, tad sam se dosta informisao citajuci nezavisnu stampu. Pojavile su se i nove lokalne stanice, pa sam od njih cesto slusao Pan radio, Dunav i kasnije Deltu i In radio. Od nabrojanih jos uvek postoje samo poslednja 2, a prvi sam slusao visepo duznosti, jer se firma u kojoj sam radio reklamirala i kod njih pa je trebalo pratiti da li nam pustaju reklame. Inace je bio pretezno narodnjacki, a vec sam naveo da to ne volim. Sta cu, gradsko sam dete i u doba mog odrastanja je to bilo i sramota slusati. Nemam nista protiv onih koji to vole, ali meni takvi zvuci nikad nisu prijali.

Slusao sam tih godina i Radio Stotku. To je organizacioni deo Radio Novog Sada. Fina muzika, dobri voditelji i sve bih to rado slusao i sad da nisu pre nekoliko godina doneli odluku da to bude stanica na jezicima manjina s naravno i muzikom koja to sve prati. Da se razumemo - protiv manjina stvarno nemam nista, naprotiv. Nikad nisam bio nacionalista  i takvo razmisljanje smatram ruznim stetnim. Drzim da je nacionalizam, odnosno njegovo plansko budjenje i potpirivanje zapravo kljucni uzrok propasti zemlje, kako one prosle, tako i ove sadasnje. Zato nikad nisam bio deo tog miljea. Medjutim, posto slabo divanim madjarski, a slovacki, rusinski i rumunski jos slabije, odnosno nikako, pracenje takvih programa za mene je nemoguca misija.



Devedesetih sam  dakle dosta pratio informativne emisije. Najvise B92, mada zbog ometanja to cesto nije bilo moguce. Onda se ako se dobro secam negde oko polovine te decenije pojavio Radio 021. Odmah mi se dopao jer tu su se mogli cuti komentari i informacije kojihna drugim stanicama nije bilo. I muzika je dobra. Bio sam par puta i u redakciji. Pomenuti mediji su mi omiljeni i danas. U medjuvremenu su mi informacije postale manje vazne. U poslednje vreme opet rado slusam 202, pre svega Hit nedelje, rok emisije i emisiju ''Oblak u Bermudama''  gde se moze cuti dosta duhovitih opaski slusalaca. Na ovoj radio stanici subotom i nedeljom slusam Stereoramu. To je emisija posvecena klasicnoj muzici, koju takodje rado slusam. To cinim i kad ide emisija Dragstor ozbiljne muzike. Vodi je Dejan Djurovic, takodje vremesni voditelj kome se u glasu godine prepoznaju vise nego sto je to slucaj kod vec pomenutog Dzeta. Zanimljive su reakcije mojih putnika kad cuju klasiku. Svi se slazu da to ni u jednom taksiju nisu culi. Nekima se veoma dopada, dok drugi pitaju da li je mozda neko vazan preminuo. Dobro, zasto neko mora da plati glavom moju ljubav prema dobroj muzici? Jedan momak mi rece da se osecao kao da je usao u katedralu. Ok, stvarno su u tom momentu svirale orgulje. I inace volim orgulje, ali one prave, stare, crkvene. Savremene sinteticke sprave mogu da proizvedu veoma slican zvuk, ali sve to onda deluje sterilno. Ne, crkvene orgulje su prava stvar, mada i stari Hammond moze da prodje. Znam kolegu koji svake nedelje svira u jednoj crkvi. Ponekad se to moze cuti i na neko od verskih stanica kao sto su Beseda i Marija. Kod njih se generalno moze cuti lepa muzika. Upravo sam pre nek danslusao predivan gitarski instrumental na Besedi (radio backe eparhije). Akustika cista, struja nista. Posle je bila emisija posvecena dzezu.



Poslednjih godina sam radio slusao redje. Vise je razloga za to. Dosta sam koristio mp3 plejer koji sam nabavio pre nekoliko godina, a i prijem na radio aparatima koje sam imao u kolima je bio slabasan. Kupovina Fiata prosle godine je donela znacajnu promenu jer njegov fabricki radio funkcionise bez greske. Prijem je odlican cak i kad je pozicija losa Mogucnost memorisanja 18 stanica na FM talasima je veoma korisna. Zato ga rado i cesto koristim. Moze se videti na naslovnoj strani ovog bloga.



Obicno ujutro krenem s 021 i slusam ga do posle 8, odnosno dok ne prodju vesti. Onda predjem na B92. Tad vec uveliko ide emisija ’’Mentalno razgibavanje’’. Ona inace pocinje u 6, ali se ja ukjucujem u poslednjoj trecini. 2 duhovita voditelja se agresivno sale na racun nase turobne stvarnosti. Naravno da posle slusam i njihov Jutarnji dnevnik, a cesto i kasniju emisiju s nekim poznatim gostom, ali to samo ako mi je ta osoba zanimljiva. Posle toga veci deo dana setam po raznim radio stanicama u zavisnosti od trenutne inspiracije, da bi se uvece posle 6 redovno parkirao na 202 i tu ostao do kraja dana. U 7 pocinje izbor za Hit dana, u u subotu Hit nedelje. Blagodareci gomili besplatnih minuta i poruka koje nikad  ne uspevam da potrosim redovno ucestvujem u glasanjima za najbolju pesmu. Sama pesma uopste ne mora da bude nova. Godine nisu vazne, nego podrska slusalaca. Demokratija je stigla na radio talase mnogo ranije nego u drzavi. Dnevni raspored  vazi za radni dan, dok je za vikend uglavnom moj favorit vec pomenuta Stereorama na 202, a kasnije vecernji program na istoj stanici. E da, slusao sam i emisiju "Dole na uglu" B92. Bude to nedeljom u 8. Prosla emisija bila je pretezno posveceno bugiju, pa sam slusao La grange od ZZ Top, pa Led zeppelin Boogie With Stu, 10 years after Going home u onom ludackom izvodjenju na Vudstoku. Pogledajte obavezno ovo poslednje, zato sam vam i ostavio linkove. 

U subotu sam imao zanimljiv dozivljaj. Vozio sam jednu devojku bas uvece kad je bilo superfinale Hita 202. Biralo se izmedju bendova Metallica i Pearl jam. Dao sam toj devojci, dakle musteriji da glasa po izboru i njen glas je doprineo da Pearl jam pobedi sa 9:7  Uzivancija!


Нема коментара:

Постави коментар