уторак, 18. март 2014.

Došao je i taj dan ... a i oni posle njega ...



Osvanuo je i taj dan. Izborni. Pre dosta godina sam bio prilicno upleten u te stvari, ali ta su vremena vec dugo iza mene. Jedino se angazujem oko toga da glasam, a i to ne uvek. Kako mi kad dodje. Sto bi neki rekli - stvar trenutne inspiracije. Taj dan je inace dobar za moj posao. Ljudi se vise krecu, remeteci uobicajeni mir karakteristican za nedelju. Nekad je to bio dan mnogo uspesniji nego obicno, ali smo u medjuvremenu svi utanjili, ukljucujuci i politicke organizacije. Nedostatak para se jasno video poslednjih nedelja. Ipak dosta bilborda nije popunjeno politickim porukama, poslovicni rat plakatima jedva da se i video, a i na elektronskim medijima nisu smarali kao sto su nekad znali. Dobro, nama ih je i ovako preko glave.

Svejedno, dan mi je poslovno ipak bio uspesniji nego obicno. Da je svaki takav ne bih se obogatio, ali bi mi bar dugovi bili na podnosljivoj meri. Ovako, ne znam sta cu i gde cu pre. Znam da to za sebe moze reci vecina stanovnika ove lude zemlje, ali me to ni najmanje ne tesi. Ustvari, stalno mi se cini da se drugi nekako bolje snalaze od mene, ali i to je mnogo puta ispricano i sigurno ste to od dosta ljudi culi. Doduse nemam obicaj da zagledam komsijske plotove, a narocito ne preko njih. Pretezno se trudim da gledam svoja posla. Ni sam da budem izlozen tudjim pogledima. Znam neke koji prosto obozavaju da uvek budu u centru paznje, ali takav pogled na svet je daleko od mene.

Elem, odlucio sam da ipak glasam smatrajuci da u suprotnom necu imati pravo da se zalim sto su dobili ovi, a ne oni, mada mi zapravo ni jedni ni drugi ni ko zna koji blago receno nisu preterano simpaticni. Kazu da se u Nemackoj ljudi opredeljuju po tome od kojeg bi kandidata kupili polovan auto. Kad bi ovde vazio taj kriterijum izlaznost bi bila nula ili veoma blizu toga. Inace sam sto se automobila tice veoma nesklon promenama, potpuno u skladu s predrasudama o mom horoskopskom znaku (Devica). Uvek sam kupovao polovna kola i svaki pazar te vrste me je zapravo uzasavao. Ipak, mogu reci da sam s te strane uglavnom dobro prolazio. Samo jedna generalka na gomili uglavnom dosta potrosenih automobila je velika sreca. I trenutni automobil me za sada ne sluzi lose. Svejedno, uvek sam sebe smatrao losim trgovcem, a uglavnom me je prilikom kupovine izvlacilo prilicno dobro poznavanje automobila.

I tako stigoh do skole koju sam detaljno upoznao mnogo pre bilo kakvih izbora. Imao sam 8 godina na raspolaganju. Pre 40 godina nije bilo partija i slicnih kerefeka. To jest, bila je jedna, ali mi deca nismo bas nesto marili za nju, a ako cemo pravo, ni velika vecina odraslih u to doba. Znam ih dosta koji se danas kunu da je to bilo srecnije vreme. Moze biti, s moje tacke gledista svakako jeste. Sigurno ste culi za onu Zmajevu - od kolevke pa do groba najlepse je djacko doba. Zanimljivo je da za tim vremenima zale i oni iz mnogo uspesnijih drzava nego sto je nasa. Da li ste znali da u Ljubljani jos uvek postoji Titova ulica? Niste? E, pa sad znate. Realno govoreci, neke stvari su zaista bile bolje, a neke bogami i nisu. Eh, da smo samo tad znali ono sto nam je danas poznato, gde bi nam bio kraj. Ali, uvek je tako u zivotu, stalna zelja za mladim godinama s danasnjom pamecu. To je u ljudskoj prirodi. Zato su mnogi i mastali o vremeplovu. Ne verujem da je tako nesto uopste moguce izumeti, ali masta je tako slatka i zavodljiva.


Usao sam u salu za glasanje, onu istu u kojoj sam 1973. polozio svecanu zakletvu i postao pionir. Secanje na taj davni dogadjaj je skoro potpuno izbledelo. Najvise se secam da sam se zapetljao oko vezivanja marame, sto mi je i kasnije predstavljalo problem sve dok se nisam izvezbao na kravatama kojih sam se dokopao jos u ranoj mladosti. Postupak vezivanja je tu u osnovi isti.

Red srecom nije bio predugacak, a i ljudi iz odbora nisu kocili, te sam brzo obavio potrebne formalnosti. Imalo se kad izvezbati, ipak su ovo vec ko zna koji izbori po redu. Brzo sam zaokruzio broj na listicu. Za razliku od mog pokojnog oca koji je vec u ranim cetrdesetim morao za citanje da koristi naocare, meni jos nisu potrebne uprkos svim kompjuterima, televizorima i ostalim napravama koje objektivno govoreci ostecuju vid. S tim jos uvek imam srece. Pobednik na izborima bi mi svakako pozavideo na tome, mada njemu mozda to i zgodno dodje da bi delovao ozbiljnije. Inace je koliko mi se cini 5 godina mladji od mene. Ubacio sam listic u kutiju i zurno izasao napolje. Posao ceka. Za razliku od drugih ljudi koji mahom dolaze od kuce ja uvek dolazim na izbore izlazeci s posla. Izgubi se tu i poneka voznja. Drugim recima, mene glasanje zapravo kosta. Dobro, iznos nije bog - zna - kakav, ali sto bih ja za nekog zrtvovao vreme i novac kad mi taj zapravo nije niko i nista? Sta da se radi, idemo dalje, ni prvo ni poslednje izgubljeno vreme.

Negde oko 8 uvece sam takodje bio na poslu, kao i obicno svake veceri do pred ponoc. Petkom i subotom najcesce ostanem i duze. I tako sam dakle u 8 uvece pokusavao da pronadjem stanicu na kojoj cu cuti sta se desilo na izborima. Po svedocenju divne dame s kojom vec dosta godina delim dobro i zlo, na skoro svim TV stanicama se nije moglo opstati od postizbornih komentara. Medjutim, na velikoj vecini radio stanica su ignorisali pomenuti dogadjaj i uglavnom emitovali uobicajeni vecernji program, pretezno muzicki. To je vazilo cak i za stanice koje inace imaju redovne politicke emisije. To je tako bilo do 9 uvece, za posle ne znam. Dakle malo posle 8 sam razabrao da na 1. programu drzavnog radija ide pracenje rezultata, pa sam ostao tu celo vece. To je nazalost podrazumevalo slusanje narodne muzike, koja je emitovana u pauzama izmedju priloga. Ljudi koji me poznaju znaju da takvu muziku ne volim. Ipak, moram priznati da je RTS - ov muzicki urednik bio uvidjavan, pa uzasavajuceg turbo folka i zavijajucih Semsa i ostalih juznih vetrova nije bilo ni u naznakama. Pustali su recimo standardnu srpsku narodnu muziku od pre 30 i vise godina. To je pored ostalog podrazumevalo i snazne harmonikaske deonice u kojima su muzicari demonstrirali svoje umece. Ma koliko mrzeo narodnjake nikako ne mogu osporiti cinjenicu da su Djokic, Bata Kanda i ostali majstori :"dugmetare" zaista izuzetni muzicari.

Krenulo se sa izvestajima o izlaznosti, pa su presli na izjave vidjenijih politicara. Objavu prvih rezultata su najavili za posle 9, ali ja sam nekako doznao za najvazniju stavku jedno pola sata pre ogromne vecine gradjana Srbije. Oko 20:45 sam dobio poziv za adresu na kojoj sam znao da se tu nalaze prostorije jedne politicke stranke. Usao mi je u kola covek srednjih godina. Samo sto smo krenuli njemu je zazvonio telefon. Posle uobicajenog pozdrava moj putnik je prvih nekoliko sekundi samo slusao sagovornika da bi onda odjednom uzviknuo: "Uh, jebo te bog, 5 glava!" Zahvalio se sagovorniku i telefon vratio u dzep. Onda mi je rekao da je Vucic osvojio oko 50 odsto glasova. Ja sam izrazio sumnju u to, na sta je on uzvratio da cu cuti to isto za pola sata na vestima. Tako je stvarno i bilo. Covek se prilicno trudio da ne pokaze da li ga je vest oraspolozila ili rastuzila, a onaj uzvik je bio samo posledica iznenadjenja koje sam delio i ja. No, ja sam svejedno znao kako je to uticalo na njega jer sam video iz cijih je prostorija izasao. 


I tako se nekako zavrsio za mene i taj dan. Novosadska ispostava dosadasnjeg PPV je hitro angazovala trubacki orkestar, cisto da raja cuje i zna kako se slavi, pa je trestao siri centar grada. To je trajalo do duboko u noc, bar tako kazu. Ja sam zahvaljujuci cvrstom snu, sto zna biti boziji dar, veci deo te bucne proslave prespavao. Naravno da je tome kumovala i moja hronicna premorenost.

Ponedeljak, novi dan, svodjenje bilansa. Sad i na vecini radio stanica prica o tome. Vozio sam jednu lepu i prijatnu zenu srednjih godina, inace stalnu musteriju. Na radiju je bas tad isao Vucicev govor u kom je rekao da ce oni ponuditi ruku svima. ‘’Kako su mogli da glasaju za nekog s tako pateticnim glasom??’’ – glasno se zapitala moja putnica. Ne znam, valjda je narod trazio jakog vodju i u njemu prepoznao takvog. Doticnu izjavu bih inace pre nazvao demagogijom.


Posle bitke svi su pametni, a najpametniji su oni koji su je izgubili. Neko ce sad promeniti fotelju za bolju, dok ce neko drugi iz nje ispasti. Ima ih koji ce seniti za mrvicu ucesca u vlasti, dok ce se drugi praviti principijelni u fazonu da nece, a zapravo ih niko ne bi ni zvao. Slabo ja za sebe vidim korist u celoj ovoj prici. Isto vazi i za ono sto su nekad zvali ‘’siroke narodne mase’’. Danas su javili da je uhapsen Saric. To mi se naravno svidja, ali ako je borba protiv kriminala jedino sto se efikasno radi necemo se mi ‘leba najesti. Zapravo mi je neverovatno da je toliku podrsku dobio neko ko nije poboljsao zivot vecine gradjana. Upravo suprotno – sad se zivi gore nego pre 2 godine, a slutim da ce tek biti zaista tesko. Voleo bih da gresim. Videcemo …


Нема коментара:

Постави коментар