субота, 19. септембар 2015.

Dačija - želja svačija










Celu ovu pricu pocecu od davnih dana. Ne, ne bojte se, nece ovo biti jos jedna moja zalopojka za prohujalim vremenima, nego samo opis nekih po meni znacajnih dogadjaja.
Kad sam onomad pre 27 godina poceo da vozim taksi, na vreme sam upozoren da ni za zivu glavu ne smem Cika Milosa da pitam da li je njegov auto Reno 12 ili Dacia. Ko bi se to usudio dobio bi besan odgovor: ''Kakva Dacija majmune jedan, ovo je Renol original!''. S takvim drznikom Cika Milos vise ne bi progovorio ni rec. Bese to gospodin s ogromnim stazom i 75 godina zivota. A njegov Reno je inace bio proizveden u slovenackoj fabrici IMV. To se sad valjda zove Revoz. S proizvodnjom Renoa su krenuli negde oko 1974. napustivsi prethodnu proizvodnju Ostina. Pre toga su se Renoi takodje pravili u Sloveniji, ali u fabrici Litostroj koja kako mi se cini vise ne postoji. Proizvodjeni su modeli 4, 10 i 12. Cetvorka je bila toliko popularna da su je Slovenci od miloste prozvali ''Katrica''.
No, da se vratimo Daciji - u Rumuniji su pod tim imenom proizvodjeni Renoovi modeli 10 i 12. Onaj prvi veoma kratko i od njega su digli ruke jos pocetkom sedamdesetih, dok je drugi pod imenom Dacia 1300 doziveo ogromnu popularnost u Rumuniji i skoro trodecenijsku produkciju. Teretni modeli su pravljeni i duze, sve do pre 7 - 8 godina otprilike i oni se jos uvek mogu cesto videti i na nasim putevima.

Kad sve saberem i oduzmem, moram da konstatujem da su bar sto se motorizacije tice u tim socijalistickim vremenima Causeskovi podanici prosli bolje od nas. Znam da ce me moji drugari fiatovci zbog ove izjave razapeti na krst i spaliti na lomaci, ali cinjenica je da je Dacia 1300 bila udobnija, prostranija i malo brza od nasih nacionalnih Stojadina i Yuga. Istina je da smo mi mogli tad imati i strana kola, ali je to retkima bilo dostupno. U Daciji se, bar javno, vozio i njihov tadasnji predsednik. Neko ce reci da su motivi za to bili pre svega demagoski i populisticki, ali je svejedno lepo znati da je Dacija bar nekad i negde bila i predsednicki automobil. Zastava to nije bila nikad jer su kod nas predsednici uvek preferirali mnogo skuplje limuzine, kako Tito, tako i oni posle njega. A pomenuti Broz se prilikom posete Rumuniji ipak, makar i prisilno, provozao Dacijom u drustvu Causeskua.
I tako sam bio na predstavljanju Dacija. Bilo je to tu u Novom Sadu pre neki dan, zvali su i na probnu voznju. Mene je od svih najvise zanimao Logan, ali su ljudi i firme Reno Sekulic spremili samo Daster i Sandero. Prisutni mladici koji su kao i ja dosli na probnu voznju su odmah uhvatili red za dzip Daster, ali mene on iz vise razloga nije zanimao. Prvo, hteo sam da probam auto koji cu mozda u nekoj buducnosti i kupiti ili bar najslicniji njemu. Drugo, i inace smatram da je kupovina terenskog vozila neracionalan potez za one koji nemaju potrebu da voze van normalnih puteva, jer je dzip u odnosu na odgovarajuci automobil po pravilu skuplji, sporiji, bucniji, vise trosi i teze se vozi. Ko je recimo imao priliku da vozi BMW X5 i obicnu ‘’peticu’’ znace o cemu pricam. Da, mnogi ce reci da je dzip atraktivniji, ali moj racionalni um ne mari mnogo za to. Ovde ce se neki prisetiti i mog horoskopskog znaka (Devica), ali moram primetiti da su kupci Dacije i inace uglavnom poznati kao racionalni ljudi. Zato mi je Logan blizi od Sandera jer kosta isto, a ima malo vecu kabinu i mnogo prostraniji prtljaznik. Gepek je toliko velik da se imajuci u vidu mogucnost obaranja zadnjih sedista (sto nije moglo kod starog Logana) sasvim razumno moze postaviti pitanje kome uopste treba karavan? Zato me uopste ne cudi sto sam karavansku verziju novog modela slabo vidjao na ulici, a slutim da ce tako biti i u buducnosti. Uglavnom, u pratnji prodavca (koji mi je nekad bio i kolega) seo sam u Sandero. Bio je benzinski model 1,2. U Daciji su nazalost odlucili da u paketu s tim motorom vise nece moci da se dobije fabricki plinski uredjaj. Ko to bude zeleo morace da kupi auto s veoma modernim malim turbo trocilindrasem od 900 kubika. Licno bih vise voleo da su tu mogucnost ostavili i u modelu koji sam vozio, ali sta da se radi. Navodno je s plinom u verziji 1,2 bilo dosta problema, svakako vise nego u starom 1,4 motoru koji je potpuno izbacen iz ponude zbog nemogucnosti da ispuni euro 6 normu. Mi koji zivimo u Srbiji ili slicnim (citaj bednim) drzavama bismo se radije slozili sa starim i proverenim motorom, ali Dacija ima ambiciju da prodaje kola i u mnogo srecnijim i ekoloski svesnijim zemljama.  To vec dosta godina i cini.
Elem, ulazak u kabinu pokazuje da ona sad deluje nekako mekse i prijatnije nego na starom modelu. Auto je imao srednji nivo opreme, znaci klimu, elektricne prozore napred, i fabricku navigaciju koja funkcionise i kao radio, ali nema mogucnost reprodukcije CD. Umesto toga mozete poruciti obican radio sa CD i time cete ustedeti par stotina evra. Sediste deluje da je dobro profilisano iako u Daciji vise nema onog tockica za podupirac ledja, sto su nekad imale bolje opremljene varijante. Ipak, kakav je osecaj posle vise sati voznje ne mogu da tvrdim. Volan na koji je zbog navodno slabog servo ojacanja bilo povika meni uopste nije bio tezak, cak ni prilikom manevrisanja na parkingu. Pri tom moram da naglasim da nisam nikakav bilder i snagajlija, odnosno da su mi misici sasvim prosecni. Voleo bih doduse da je tocak upravljaca deblji, ali to je problem koji se resava nabavkom navlake, dakle za manje od 1000 dinara.
Prodavac je zeleo da mi demonstrira mogucnosti audio sistema i navigacije, ali ja sam to jednostavno ugasio jer sam zeleo da cujem motor. U leru radi gotovo besumno, a ni u voznji nije previse bucan. Ovde je u odnosu na star model ostvaren najveci napredak. Posto je temperaura bila 35 stepeni ukljucio sam klima uredjaj. On je manuelni (samo takav postoji u ponudi), ali svejedno sasvim uredno obavlja svoj zadatak i u vozilu je ubrzo bilo veoma prijatno uprkos tome sto je auto pre voznje bio parkiran na suncu. Slabasni motor od 75 konja pri tom naravno nije mogao da zadivi ubrzanjem, ali nije ni pokazivao znake otpora. Vukao je ravnomerno i tecno. Ko zeli vise morace da doplati za jaci motor. Pri tom se mora imati u vidu da vas nijedna Dacija nece ubrzanjem zalepiti za sediste. Ko ne moze bez toga izabrace neku drugu marku.
Menjac me bas nije odusevio. Funkcionise, ali nije bas najprecizniji. Bilo je tu problema, kod Dasterovog sestostepenog menjaca cak i otkaza na nemackom testu pouzdanosti sto je dovelo do toga da je Dacijin terenac tu bio plasiran dosta losije nego sto je trebao. Zato se Logan (prethodni model u verziji 1,4) na istom testu plasirao blizu vrha tabele potukavsi i neke modele premijum segmenta koji su 5 ili 10 puta skuplji.
Prtljaznik u Sanderu je priblizan drugim automobilima te velicine. U njemu je rezervni tocak smanjenih dimenzija, a u varijanti s fabrickim plinom dobija se samo kit za popravku gume. Moze se dobiti i tocak normalnih dimenzija, ali to se doplacuje. Takav izdatak je po mom misljenju potpuno nepotreban. Kome treba veci prtljaznik dobice ga bez doplate u Loganu, sto je veoma lepo. I u njemu je rezervni tocak smesten na isti nacin, jer su u Daciji odlucili da napuste starofrancuske stosove sa tockom ispod gepeka.

Dizel motor svakako treba pomenuti, a zasto ne i pohvaliti, mada nisam vozio Daciju opremljenu njime.  On je u raznim varijantama u ponudi Reno grupacije vise od jedne decenije i ugradjuje se u veliki broj modela Renoa, Dacije i Nisana. Verovatno je vecina vas cula da je ovo proveren, pouzdan i veoma trajan. Nije lose znati ni da u varijantama koje se ugradjuju u Logan i Sandero nema ozloglaseno skupog plivajuceg zamajca. A da li ste znali da je taj motor vise puta proglasen u Evropi za motor godine i da ga u verzijama sa 90 i 110 ks bez stida u svoje modele A i B, kao i u manje teretnjake ugradjuje i Mercedes? Nekad pojam za dizel motore je kupivsi Renoov agregat time priznao da se sa svojim malim dizelasem bas nije proslavio. A Reno je i ranije bio uspesan u proizvodnji dizel motora. Dakle bas ovaj motor bih preporucio svima koji prelaze dosta kilometara, kad su vec u Daciji odlucili da se sa 1,2 motorom ne dobija LPG. Razlika u ceni je mala, a dobija se proveren agregat. Moja konzervativna dusa je duboko ubedjena da motor MORA imati bar 4 cilindra i da je najbolje da broj cilindara bude paran. S druge strane, benzinski motor od 1200 kubika je kao porucen za one koji automobil ne upotrebljavaju mnogo.
Dobro Nesho, hoces li na kraju kupiti taj auto? Hm, trenutno od silnih kreditnih, poreskih i ostalih dugova ne mogu ni da razmisljam o kupovini bilo kakvog auta, a za jedno 2 godine videcemo. Auto koji sad vozim me inace jos uvek pristojno sluzi.
Nadam se da mi nece zameriti kolega ciju sam recenicu uzeo za naslov ovog teksta. On inace ima Sandero nekoliko godina i veoma je zadovoljan njime. Prvo ga je vozio licno, a sad ga izdaje za rentu. Njegov benzinski Sandero 1,4 je presao preko 300.000 km, uglavnom u gradskoj voznji i za sada ne pokazuje znake umora. Kolega je u medjuvremenu nabavio veci i udobniji automobil, ali kaze da je sa Sanderom imao manje problema. Logan ponegde uspesno preradjuju i na CNG, pa bi fabrika mogla i o tome da razmisli. 
Na kraju, u Nemackoj su smislili da naprave trke Loganima. Svi su serijski, tako da ucesce nije skupo, a moze da posluzi kao dobra skola. Steta sto nema toga i kod nas. 












Нема коментара:

Постави коментар