уторак, 08. септембар 2015.

Moj pogled na muziku



Ambiciozni roditelji gradske dece cesto ih na svaki nacin prisiljavaju da uce da sviraju neki instrument. Nema veze koliko to dete stvarno zeli. Moja majka nije bila u tom pogledu izuzetak. Tako sam sa 4 godine upisan na klavir. Tad sam jos ziveo u Beogradu. Koliko se secam kroz maglu ponesto sam i umeo da odsviram, ali mislim da ipak to nije bilo nista posebno. Preseljenje u Novi Sad koje se desilo godinu dana kasnije stavilo je tacku na moju pijanisticku karijeru. Doduse, hteli su i ovde da me upisu na klavir, ama nije bilo mesta. Onda su probali s trubom, ali to je bio totalni fijasko. Za trubaca definitivno nisam. Zao mi je samo sto nisam zapamtio bar nesto od klavira, valjalo bi za orgulje, koje inace obozavam. Ipak, tad sam zavoleo klasicnu muziku i tu ljubav sam zadrzao do danasnjih dana. Vise volim instrumentalna dela, pre svega barokna s orguljama, ali i simfonije. Od vokalnih razne crkvene napeve. Sve ovo je uticalo da kasnije zavolim simfo rok, kao i jos neke pravce inspirisane klasikom. Naklonost prema ovoj vrsti muzike sam stekao pod uticajem majke koja je pasionirani ljubitelj ove vrste muzike. Volela je razne stvari, ali njoj omiljeni slagercici nikad mi nisu bili bliski. Zato medjutim Zvonko Bogdan jeste. Da, ja kao sto mnogi znaju ne volim narodnjake, ali ovo je nesto drugo. Ili je mozda bolje reci prvo, jer ostalo nije vredno ni kaput da mu nosi. Mislim naravno na danasnje turbo folkere. Sto bi stari rekli - kao Bog i sesirdzija. Pocetkom sedamdesetih me je deda vodio i u tadasnju bastu doma JNA gde je pomenuti cesto pevao.

1973. je bila znacajna u mom zivotu iz vise razloga. Tad sam recimo krenuo u skolu, ali pogadjate da to nije nesto o cemu cu vam sad pisati. Te godine je izasla cuvena pesma Smoke on the water jos cuvenijeg benda Deep Purple. Mnogim mladim gitaristima je bilo pod obavezno da umeju da odsviraju prve taktove te pesme za koje valjda nema ko ih nije cuo. Imam negde i snimak u kom Ian (ne Jan!) Gilan, pevac benda objasnjava na koncertu kako je pesma nastala. Snimali su novi album u studiju na nekom svajcarskom jezeru. Predvece su otisli na drugu stranu jezera da se odmore. Odjednom su videli dim s druge strane. Zbog daljine je izgledalo kao da je dim bas na vodi. A inace je to bio pozar bas u njihovom studiju. Tom prilikom je izgoreo i sav materijal koji su do  tad snimili. Ali zato su snimili pesmu koju inace nikad ne bi, a koja je postala neverovatno popularna jos tad, a to je ostala i do danasnjih dana. Album je bio poslednji s Gilanom u tom njihovom zlatnom i nesumnjivo najznacajnijem periodu 1968 - 1976. Nakon njegovog odlaska napravili su audiciju za novog pevaca na koju se pored ostalih javio i do tad nepoznati lik za kog su neki pricali kako je bio drvoseca. On im se izgleda najvise i dopao. Dejvid Koverdejl, o njemu je dakle rec, ostao je s njima do 1976, a posle osnovao sopstveni bend - Whitesnake koji postoji i danas. Bio je nedavno i u Beogradu, kao i Deep Purple u sadasnjoj postavi. Ja zapravo volim sve bendove koji su nastali od Deep Purple, a to osim pomenutih i Gillan band, Rainbow i Blackmore night. Do dana danasnjeg postoje samo ovi poslednji. To je zapravo Ricijev porodicni bend koji je osnovao kad je napustio Deep Purple u drugom delu postojanja ( 1984 - ) i bavi se raznim eksperimentima, a najcesce srednjovekovnom muzikom. Ima tu dosta predivnih balada, obrada, ma svega. Ali da se vratim na pocetak, meni su najupecatljiviji delovi u kojima oni kombinuju klasicnu muziku. Negde je to islo  dotle da su komponovali prave simfonije i od toga napravili album "Concert for group and orchestra" koji je napravljen pocetkom 1970. Na drugim albumima su se takodje eksperimentisali sa simfo rokom kao recimo u pesmama April i River deep, mountin high. Takodje se ti uticaji mogu naci i standardnim hard rok pesmama kao sto su recimo Highway star i Rat rat blue. Za sve ovo je najvise zasluzan klavijaturista Jon Lord, covek klasicnog muzickog obrazovanja koje je stekao na Londonskoj kraljevskoj akademiji. Preminuo je pre 3 godine. Gitarska obrada Betovenove simfonije je medjutim sasvim druga prica koja je nastala u drugo vreme i na drugi nacin. To je nastalo u onom medjuperiodu kad bend nije postojao nego su clanovi bili razbacani na vise strana. Blekmor gitarista je
to stvorio krajem sedamdesetih dok je vodio Rainbow, a nakon ponovnog okupljanja Deep Purple uredno je to svirao na koncertima s njima. S tim je nastavio i kad je 1997. nastavio svojim putem s Blackmore's night. Uostalom, zasto ne bi kad je to njegovo autorsko delo.

Suvise sam se zadrzao na samo jednom bendu, ali sustina je u tome da sam uvek najvise voleo taj zvuk sedamdesetih, pre svega hard rok. To naravno ne znaci da nisam otvoren i za druge stilove, ali ne sve. Bluz mi je veoma drag pravac, muzicki gledano to je koren svega. Jazz pre svega pre svega instrumentalni, a u novije vreme progresiva, ambijentali …
Naravno i teski metal u raznim izvedenim varijantama (gothic, industrial, speed … ).

Na moje muzicke stavove je umnogome uticalo i poznanstvo s Nikolom Karaklajicem, legendarnim muzickim urednikom Radio Beograda. On mi je recimo svojevremeno skrenuo paznju na ZZ Top koji je tad postao i do dana danasnjeg ostao jedan od meni najdrazih bendova.

U toku pisanja ovog teksta do mene je stigla vest da je preminuo pevac Smaka Boris Arandjelovic. Smak je bend koji sam uvek veoma cenio, kako zbog muzike tako i zbog porekla. Onomad na koncertu Deep Purple 1975. u Beogradu bas oni su bili predgrupa.

I tako to ide, svakog dana nesto novo. Muzika mi je veoma vazna. Ne volim tisinu. Valja zbog toga i nisam ljubitelj rada bez dispecera u mrezi koji je zaziveo u nekoliko drugih taksi firmi. Znam, to je buducnost i jednog dana cu morati i tako da radim, ali to ne znaci da cu i voleti. Za kraj cu vam pustiti neke pesme koje verovatno nikad niste culi ili ste za to veoma retko imali priliku. Uzivajte:



https://www.youtube.com/watch?v=UXAaDqPl7oY
https://www.youtube.com/watch?v=j1Ieeqev3ps
https://www.youtube.com/watch?v=uO3IG-oRpis

Нема коментара:

Постави коментар