четвртак, 28. јануар 2016.

Nesto o novom Fiatu ... a malo i o starim



Dakle da vidimo sta tu ima oko novog Fiata. Dobio je ime Tipo po jednom starom modelu koji je prestao da se proizvodi pre oko 20 godina. Ne znam za vas, ali meni se dizajn tog davno pocivseg modela nikad nije dopadao. Zadnji deo je delovao kao da je nakalemljen na auto. Uprkos tome, taj auto je bio dosta cest na nasim putevima, a i danas se moze jos ponegde videti. Stari Tipo je dakle bio standardni hecbek sa 5 vrata i zato su mnogi ocekivali da i novajlija bude u takvoj formi. U Fiatu su ocigledno razmisljali drugacije i mislim da nisu pogresili. Ovog puta je primenjen trik s relativno kratkim, ali izuzetno dubokim prtljaznikom koji pruza obilje prostora, a ne cini automobil predugackim za uobicajenu gradsku upotrebu. Taj stos su inace na automobilima prvi put primenili takodje Italijani, ali u Alfa Romeu Djulijeti iz 1977. a ne Nemci u Audiju 80, kao sto mnogi misle.  Kasnije, kada je Alfa presla u Fiatove ruke je nastavljena praksa da se neka novotarija prvo isproba u Alfi, pa tek kasnije bude ubacena i u Fiat. Tu recimo mislim na cuveni JTD motor. Vraticu se posle i na njega. Elem, zbog pomenute karoserijske forme prethodnika danasnjeg Tipa bih pre trazio u nekadasnjoj Tempri, koja je proizvodjena u isto vreme kad i tadasnji Tipo. Jos se secam i nekadasnjeg ''Tristaca''. Pogledajte interesantan reklamni spot pravljen u stilu filmova koji su radjeni u to doba:




Ista ideja, dakle porodicni automobil srednje velicine koji ima sve sto treba i cenovno je dostupan velikom broju ljudi. S prethodnom Lineom koju zapravo Tipo menja nisu bas imali srece u prodaji, mada se meni i taj auto svidja. U trenutnoj ponudi novi Tipo ima 2 motora, po jedan benzinski i dizel. Za sada su se odrekli ultramodernih benzinskih trocilindarskih varijanti koje se mogu naci u ponudi nekih drugih proizvodjaca. Licno mi se to veoma svidja, jer u dubini moje (priznajem pomalo konzervativne) duse je ukorenjeno ubedjenje da automobilski motor MORA imati najmanje 4 cilindra. Jednostavno me niko ne moze ubediti da ce samo 3 cilindra normalno i ravnomerno raditi i posle vise stotina hiljada kilometara. Dugoprugasko koriscenje vozila je moja visedecenijska navika i trenutni automobil koji posedujem (Fiat Marea)  vredno radi i posle 360000 km. na satu.

Kad sam na internetu ugledao ponudu za probnu voznju nisam oklevao. Istog momenta sam popunio obrazac i posle nekoliko dana su mi se javili iz predstavnistva za Srbiju. Pitali su me da li mi odgovara novosadski diler Stojanov i nakon potvrdnog odgovora su mi rekli da ce mi se on javiti. To se zaista i desilo nakon jos par dana. Mladic iz novosadskog predstavnistva mi je rekao da model s dizel motorom mogu voziti odmah, dok ce onaj s benzinskim stici tek za 10 dana. Odlucio sam da ipak sacekam, jer me zanima pre svega benzinski model, bez obzira na to sto u Fiatu dizelasa stavljaju u prvi plan. S razlogom, jer je to motor na koji zaista imaju puno pravo da budu ponosni. 120 konja i 320 nm obrtnog momenta obecavaju agresivnu voznju u svakoj situaciji dakle i onda kad je auto potpuno napunjen, kao i na usponu i sa ukljucenim klima uredjajem. Benzinac sa svojih 95 konja svakako nece pruziti takav osecaj, ali on ima svoje kvalitete o kojima cu posle. Fiat ima visedecenijsku tradiciju uspesne izrade dizel motora. S tim su poceli jos sedamdesetih godina kada je ostao u lepoj uspomeni motor od 2,5 litara koji je ugradjivan u modele 132 i Ardjenta. Taj motor je bio u stanju da prevali vise od tad najcenjenijih Mercedesovih. Znam da se mnogima ovo nece dopasti, ali to je jednostavno bilo tako. Ja sam vozio i cuveni Mercedes W123 i veoma dobro znam njegove vrline i mane. Bese taj Nemac auto nesumnjivo pouzdane mehanike, a limarija ... tja, tu se moze reci da nije zlato bas sve sto sija. No dobro, u Fiatima tog doba bila je jos gora. Ali motor ... naravno starinski, dakle bucan i spor, ali prakticno vecit, dok je Meckin ipak isao manje, sto su medjutim popravili u modelima W124. Pomenuti Fiatov motor je kasnije ugradjivan i u Zastavine kombije Rival. Zlobnici bi rekli da je to jedino sto je zapravo na tim Zastavama valjalo, ali to je vec za diskusiju. Necu sad o tome. Osamdesetih su u manje modele ugradjivali dizelas od 1700 kubika, koji medjutim nije doziveo poseban uspeh. Sasvim je druga prica sa dizel motorom od 1900 kubika koji je usao u proizvodnju malo posle i kojeg je nasledio cuveni JTD motor. Taj stari 1,9 motor mogao se naci i u starom Tipu. Tih godina se proizvodila prva generacija Crome i ona je imala cast da u nju bude ugradjen prvi automobilski dizel motor s direktnim ubrizgavanjem. Fiat je dakle i pre JTD motora bio inovator u gradnji dizel motora.
Ovde cu se malo vratiti na pricu o Alfinim eksperimentima. Alfa je jos u ranim tridesetim godinama proslog veka postala drzavna fabrika, da bi je sredinom osamdesetih Fiat stavio pod svoj krov. Time su sebi stvorili mogucnost da setaju mehaniku izmedju 3 brenda na nacin koji im se ucini najpodnijim. Odluceno je da  JTD motori prvo budu ugradjeni u Alfe 145 i 146 i to se desilo 1997. Posle su ubaceni u Fiatove modele Brava i Marea.  Revolucija je time pocela. Sposobni motori izuzetne izdrzljivosti potukli su kompletnu nemacku motorsku reprezentaciju i sve ostale naterali da krenu istim putem. Danas je common rail standard kod skoro svih koji imaju u svom programu dizel motore, a Fiat je svoje u medjuvremenu znacajno unapredio, tako da je ovaj sto se ugradjuje u Tipo manji, jaci i tisi od prethodnika. Naravno da trosi  manje goriva, a i manje zagadjuje vazduh.
No, da se vratimo onom motoru koji je meni interesantniji. Benzinski motor koji je predvidjen za Tipa Fiat ugradjuje u svoje modele vec vise od 10 godina. Motor se dobro pokazao.
Tog dana sam dakle dosao u Fiatovo predstavnistvo. Tu me je docekao Strahinja, ljubazan momak koji radi tamo. Prvo sam pogledao auto spolja. Ocita je bila Fiatova zelja da auto ne lici ni na jedan drugi. Sto se prednjeg dela tice – potpuno su uspeli. Uzgred, posto su procurele i slike moguceg izgleda drugih buducih modela, deluje kao da je Fiat izabrao da ovakav nos ubuduce bude karakteristican za vozila ove marke. Zanimljivo je da su izbegli da postave led dnevna svetla i umesto toga svetli samo jedno vlakno sijalice u unutrasnjem faru. Kao sto se moze videti na slici, to je veoma uocljivo i cela stvar je potpuno uspela. 

 

Odluka deluje logicno ako znamo da dnevna svetla na nekim drugim automobilima deluju nakalemljeno, kao recimo strano telo na nosu vozila.
Otvaram haubu i malo je reci da sam bio odusevljen. 

 
 
Prostor nije natrpan kao kod vecine danasnjih automobila, nego je moguc lak pristup mnogim komponentama. Snimci pokazuju da se recimo i do sijalica moze veoma lako doci, bez uklanjanja bilo cega. Kad se samo setim kako je za tu najbanalniju operaciju na nekim vozilima potreban poseban alat i obavezan servis.  
Auto sa strane gledajuci isto tako deluje veoma lepo, kao i zadnji deo, koji ce medjutim, narocito nocu biti lako u ocima posmatraca zamenjen sa oni iz Opelove Insignie. Italijani su uvek mnogo polagali na lepotu. Dobro, promakao im  je poneki  izuzetak … nisam zaboravio Multiplu. Jos malo o karoseriji, ali ne sa esteske strane. Jos od devedesetih svi Fiati su pocinkovani i zato s rdjom nema problema. Vise cete je naci na nekom Mercedesu starom 15 godina nego na Fiatu iste starosti. Neverovatno, ali istinito.
Sedam za volan. Instrument tabla nije poslednja rec tehnike, ali je pregledna. Od one u dizelu se razlikuje samo po obrtomeru kod kog crveno polje pocinje od  6000 obrtaja

 

 Sediste je udobno i fino profilisano. Dovoljno mesta ima i na zadnjoj klupi.

 

Palim motor. Bio je potpuno hladan, sto se na pocetku u voznji itekako primecivalo. Bilo je hladno vreme tako da sam ukljucio grejanje. Iako je prosao samo minut od paljenja svejedno je vec duvalo prijatno toplo. Motor vuce dovoljno dobro za uobicajene potrebe prosecnog vozaca, nema praznina i prilicno je tih i sa te strane je moja umerena vozacka priroda sasvim zadovoljna. Medjutim, ko zeli da vozi malo agresivnije ovde svakako nece naci sebe i za njega je dizelas pravi izbor. Sestostepeni menjac tu samo minimalno pomaze. On vise doprinosi nizoj potrosnji goriva. Menjac me medjutim nije odusevio. Pomalo je neprecizan, a sesti stepen u pocetku nije bilo bas lako pronaci. Potrebno je tu dosta navike, kao i za postavljanje menjaca u polozaj za voznju unazad, sto se postize podizanjem prstena, ali avaj, on je malo zapinjao za koznu navlaku. No, u principu sve to moze uz malo vezbe da se savlada. Upravljac je prijatno lak. Namerno sam iskljucio City rezim koji ga jos olaksava, jer volim da bolje osecam put. Medjutim, volan je ostao lak za rukovanje tako da mirne duse mogu reci kako vozacu prosecne snage (kao sto sam ja) dodatno olaksanje zapravo nije ni potrebno. Auto sasvim pristojno upija neravnine, ali je stekao sam utisak da je vidno tvrdji od recimo 500L.  Sve u svemu – ovo je prijatan auto za voznju.
Prtljaznik je zaista ogroman, a moze se dodatno uvecati i obaranjem zadnjeg naslona u kabini. 

 

Sedalni deo se nazalost ne moze podizati. Steta, jer tu recimo imam obicaj da drzim nesto od alata i opreme.
I eto nas na kraju. Prijatan auto koji je nazalost cenovno daleko od prosecnog gradjanina ove zemlje, ali to nije Fiatova krivica. Auto te velicine  i opreme,  s takvim motorima,  za te pare cete tesko naci.

Нема коментара:

Постави коментар