субота, 23. април 2016.

Predvecerje nove nesrece?



Predvecerje izbora ... sta reci? Zlo i naopako.  Jos gore nego prosli put. Glavu sad digose neki bucni tipovi za koje sam mislio da se u dogledno vreme nece pojavljivati. Dzaba, takve uvek izbaci na povrsinu neki nesrecan splet okolnosti. Nismo mi unikatni po tome, daleko od toga, ali smo vise od mnogih imali prilike da vidimo kako takvi donose nesrecu. Bilo je takvih slucajeva i medju vecim narodima, nije da nije. Matrica ista, samo posledice jos gore. Prvo buka u zemlji, posle do neba u celom svetu i na kraju suze. Mnogo suza. Kao da nismo i sami sve to videli mnogo puta i skupo platili istorijske greske. Da li je u pitanju lose pamcenje ili neshvatanje uzroka? Pre ce biti da je ono drugo, jer bucni uglavnom privlace mlade, one koji jos nisu imali sta da zapamte. Njih privlace bucni jer su zabavni. Razumni su uglavnom dosadni. Tako najcesce biva. Da li je dakle sve ovo predvecerje jedne nove velike nesrece? Ne znam, videcemo. Nadam se da nije, ali tako sam se nadao i pre dosta godina, pa je sve otislo do djavola. Valjda nece i sad. A tako mi sve ovo lici na Vajmarsku repibliku, znate onu pricu o izgubljenim ratovima i propalim nacionalnim snovima. Kad se tome doda apsolutna nesposobnost da se spozna sopstvena krivica, onda je dosta neophodnih sastojaka tu. Bar da se bolje zivi, ali nista od toga jer su nacionalisticke propalice smenili alavci i secikese. I sad mi treba da biramo izmedju njih. Tja, s onim drugima bar nema rata, a i to je nesto. No, razuman covek ni sa cim ovde nije nacisto, jer smo razumu odavno rekli dovidjenja.
Slusam sad americkog gitaristu italijanskog porekla Dzona Petrucija. Mocna gitara. Tamo je to sve prosto reseno, medju ljudima si uvek samo Amerikanac, a ostalo je za po kuci ako hoces. Mada ne moras, mozes i u svom domu da se samo tako zoves. I tako razmisljam, da su i nasi stari nekako udesili da se zovemo samo Jugosloveni, verovatno onda ne bi bilo onog dzumbusa i pomenuti bukaci bi ispali smesni, kao sto u normalnim zemljama uglavnom i ispadaju, samo ih ovde iz nekog razloga uzimaju za ozbiljno. Medjutim, greske ranijih generacija nam nikako ne mogu biti opravdanje jer smo imali dovoljno vremena da ih ispravimo.
Samo zelim svet bez suza. Jako. Suze me pogadjaju strasno, cesto i meni dodje da zbog tudjih zaplacem, mada bi zapravo trebalo da me ne doticu. Ali opet, covek sam, a ne masina i ne mogu da mirno gledam tudju nesrecu, cak i ako mi je tudjinac potpuno nebitan. A tako je sad slutim ...
 Boze, ako stvarno postojis, ucini da gresim.

Нема коментара:

Постави коментар