четвртак, 26. октобар 2017.

Život sa Citroenom



Da mi je neko pre 20 ili 10 godina rekao da cu voziti auto ove marke rekao bih mu da nije normalan. Uvek su vazili za zavodljivo udobne, ali i automobile koji svog vlasnika po pravilu oteraju u dugove i bankrot. Ovo je narocito vazilo za modele s bajnim hidropneumatskim ogibljenjem. No, kao i u svemu vremena se menjaju. Citroeni se sad cesto mogu  videti  na nasim ulicama, a omiljeni su i medju mojim kolegama, narocito ovaj model koji vozim. Kad se samo setim da pre 30 godina bukvalno nijedan taksi u gradu nije bio Citroen.
Meni je ovo prvi auto ove marke, ali ne i u mojoj porodici. Moj pokojni deda Zivko bi sad sigurno bio ponosan na mene. On je u drugoj polovini tridesetih godina proslog veka kupio Citroen Traction Avant. Bio je jedini u Kragujevcu, a i inace je bio sasvim poseban automobil. To je bio prvi uspesan velikoserijski automobil na svetu sa pogonom na prednje tockove. Zapravo baš Citroen, a ne VW kako mnogi misle je prvi proizvođač u Evropi koji je uopšte uveo masovnu proizvodnju automobila. U to doba je prednji pogon još više bio od znacaja nego danas jer su se na izlokanim blatnjavim putevima vozila često zaglavljivala. Danas se takvi automobili mogu videti ponekad na susretima veterana. Sedite na zadnje sedište, potpuno ispružite noge i pokušajte stopalima da dotaknete prednje sedište. Nećete uspeti, osim ako ste Vlade Divac ili neko slične visine. Zaista fantastično! Očigledno su i projektanti mog sadasnjeg Picassa imali slicnu ideju u vidu. Citroen je sve ove godine svog postojanja od skoro jednog veka insistirao na originalnosti. To je nastavljeno i nakon ujedinjenja s Pežoom koje se desilo polovinom sedamdesetih. Doduše, Pežoovi sefovi ponekad ocigledno uticu na to da Citroenovi vecito razigrani inzenjeri malo smanje dozivljaj jer se auto mora i prodati. Ponekad malo i sefovi preteraju u ogranicenjima, pa onda ispadne nesto bledo i neubedljivo kao recimo prvi C5 ili "obicna" Xsara kojoj nije mnogo pomogla ni Klaudija Sifer bez gaćica.
Ali Xsara Picasso im je bas uspela u svakom pogledu - estetskom, funkcionalnom i komercijalnom. Zato se i pravila u Evropi preko 10 godina bez skoro ikakvih izmena, sto je izuzetno redak slucaj medju danasnjim automobilima. Hteli su doduse da ga skinu s proizvodnih traka jos polovinom prosle decenije, kad su predstavili novi model, ali narod ga je hteo i proizvodjac je poslusao vox populi nastavivši proizvodnju. Zato sad postoji ogroman broj polovnjaka razlicitih godista na radost kupaca skromnijeg imovnog stanja.
I tako posle dugog druženja s Mareom dođoh u posed automobila koji se zove i preziva Citroen Xsara Picasso. Motor je kod mene osmoventilski benzinac 1,6, dakle najslabiji u ponudi. Ima 95 konja, što za tu težinu nije baš nešto. ali mogu reći da ipak pristojno vuče. Napravljen je u toku prelazne godine, dakle 2005. Krajem 2004. je ceo auto malo restilizovan i zato je moj taj kao noviji model, ali motor je taj koji je išao oš samo te godine, da bi ga zamenio 16V. Ipak, osmoventilac je jednostavniji, a i ja sam ubeđen da su oni zgodniji za plin koji sam inače odmah ugradio.
 
Ovo je ono što ja zovem pravi Citroen, dakle veoma originalan i veoma udoban. On doduše nema hidropneumatsko ogibljenje kao C5 i veći, ali su opruge mekane kao duša i upijanje neravnina je bolje nego kod bilo kog automobila koji sam imao. To se nažalost plaća slabijom stabilnošću u krivinama, ako recimo uporedim s mojom sad već bivšom Mareom. Veoma je osetljiv na bočni vetar. Jednom sam od onog jako vetra bukvalno pobegao kući, jer je ljuljanje bilo na nivou broda u oluji. S Mareom sam se po takvom vetru normalno vozio, samo malo sporije. Na autoputu je recimo sve u redu dok ne pocnete da preticete neki kamion ili autobus,a onda treba biti veoma pazljiv. Ljuljanje tad postaje prilicno neprijatno. Brodski osećaj tu ne prestaje. Donja ivica vetrobrana je veoma daleko, a ispred nje je veoma zakošena hauba, tako da nema šanse da vidim prednji kraj automobila. I inače je sa svih strana prilično nepregledan. Mnogi se žale i na male retrovizore, ali ja na njima vidim koliko treba, mada je proizvođač očigledno čuo za te žalbe i zato potonji C4 Picasso ima zaista ogromna ogledala. Nepreglednost me je jednom umalo dovela u veliku nepriliku. Kasno sam uočio pešaka. Srećom, ovde su kočnice zaista izvanredne i auto se momentalno ukopao u mestu. Takođe je i manje okretan jer mu je međuosovinsko rastojanje veće (mada je ukupno malo kraći), a zaokret točkova (tzv. ajnšlag) manji. Ovde mi je iskustvo vožnje kamiona prilično od pomoći.
 Ovo je auto koji umnogome traži navikavanje. Na Fiat sam se navikao posle 500 metara, a na ovog posle isto toliko kilometara. Visoki položaj sedenja je nešto što mnogima imponuje, ali ja više volim niže. Šta da se radi, nisam džipovski tip. Sama sedišta su inače izuzetno udobna i mogu lepo da se podese.
 
Instrument tabla postavljena u sredini je nešto što sad više proizvođača ima u ponudi, a u automobilskim novinama se ponegde može pročitati kako su ceo patent prvo postavili Francuzi u Reno Tvingo. Takve tekstove su očigledno pisali mlađi novinari, jer bi se stariji svakako setili da je tu izmišljotinu  imao još Mini Moris pre više od 50 godina. Mislim naravno na onaj koji je vozio Mister Bin, a ne ovaj novi fensi. Centralno postavljena instrument tabla definitivno nije ono sto volim. Zovite me sebičnim, ali ja mislim da su tu podaci koji trebaju samo vozaču i tačka! Pri tome ovaj auto još nema ni obrtomer, a u kombinaciji sa izuzetno tihim motorom to znači da je osećaj rada slab. Motor je inače veoma elastičan i prijatan za upotrebu.
 
Picassa sam kupio ovde na oglas, imao je naše table i po satu pređenih 194.000 km. Odmah sam uradio veliki servis i posle toga do današnjeg dana prešao oko 7000 km. Potrošnja plina u gradu je prosečno oko 11 litara, dakle otprilike 1 - 1,5 litara manje nego Marea. U vožnji autoputem preko 130 km/h situacija zbog velike karoserije je obrnuta. Ulje i ostale tečnosti za sada stoje na istom nivou kao i na početku, što je naravno ohrabrujuće.  Razne sijalice medjutim često otkazuju, prekidač za sva 4 migavca zaglavljuje, ali sem toga nikakvih problema nisam imao. Zanimljiv je i drugačiji od svega što sam do sada vozio. Volim da ga vozim. Bas volim. A i lepo me za sada služi, ako ne računam sijalice kojih sam se već namenjao boga oca.





Нема коментара:

Постави коментар